2 Chronicles 26
1 Ozija je imao šesnaest godina kada ga je sav Judin narod zacario umesto njegovog oca Amasije.
2 On je izgradio Elat koji je vratio Judi, nakon što je car počinuo sa svojim precima.
3 Oziji je bilo šesnaest godina kad je postao car, a vladao je pedeset dve godine u Jerusalimu. Majka mu se zvala Jeholija iz Jerusalima.
4 Činio je što je pravedno u očima Gospodnjim, sve kako je činio i njegov otac Amasija.
5 On je tražio Boga u vreme Zaharije koji je razumeo Božija viđenja. I u vreme kada je tražio Gospoda, Bog mu je dao da napreduje.
6 Otišao je i zaratio protiv Filistejaca. Srušio je zidine Gata, zidine Javne i zidine Azota, sazidao je gradove oko Azota i među Filistejcima.
7 Bog mu je pomogao protiv Filistejaca i Arapa koji su prebivali u Gurvalu, i protiv Meunjana.
8 Amonci su Oziji plaćali danak, tako da se njegovo ime pročulo do granica Egipta. Toliko je bio osilio.
9 Ozija je sazidao kule u Jerusalimu kod Ugaonih vrata, kod vrata na dolini, na uglu zida i učvrstio ih je.
10 Sazidao je kule u pustinji, iskopao mnogo bunara jer su mnoga stada u nizijama i ravnicama bila njegova. Imao je ratare i vinogradare u planinama i voćnjacima, jer je voleo rad na zemlji.
11 Ozija je imao vojsku za borbu, one koji u četama idu u rat po broju koji su popisali pisar Jeiel i nadglednik Masija, pod vođstvom carevog zapovednika Ananije.
12 Ukupan broj glavara otačkih domova, hrabrih ratnika, je bio dve hiljade šest stotina.
13 Oni su zapovedali vojnom silom od tri stotine sedam hiljada pet stotina ratnika, sposobnih da snažno pomognu caru pred neprijateljem.
14 Ozija je za njih, za čitavu vojsku, spremio štitove, koplja, kacige, oklope, lukove i kamenje za praćke.
15 U Jerusalimu je napravio ratne sprave, umotvorine izumitelja, da budu na kulama i na uglovima, i odapinju strele i veliko kamenje. Tako se njegovo ime pročulo jer mu se predivno pomagalo sve dok nije ojačao.
16 I, zbog sve te snage, srce mu se uzoholilo dok nije sebe upropastio. Radio je neverno protiv Gospoda, svog Boga, pa je otišao u Gospodnji Dom i kadio na kadionom žrtveniku.
17 Za njim je došao sveštenik Azarija zajedno sa Gospodnjim sveštenicima, sa osamdesetoricom odvažnih ljudi.
18 Suprotstavili su se caru Oziji i rekli mu: „Nije tvoje, Ozija, da kadiš Gospodu, već na sveštenicima, na potomcima Aronovim koji su posvećeni da kâde. Izađi iz Svetilišta! Neverno si postupio i neće ti biti na čast od Gospoda Boga.“
19 Ozija se razbesneo dok je u ruci držao kadionicu da kâdi. I dok je besneo na sveštenike na čelu mu je izbila guba, tu pred sveštenicima u Gospodnjem Domu i pred kadionim žrtvenikom.
20 Prvosveštenik Azarija i svi sveštenici ga pogledaju i — gle — na čelu mu je bila guba. I oni ga žurno odande izvedoše, a i sâm je požurio da izađe jer ga je Gospod udario.
21 Ozija je bio gubavac do svoje smrti. Živeo je u odvojenoj kući gubavaca, odvojen od Doma Gospodnjeg, dok je carev sin Jotam bio nad dvorom i upravljao narodom i zemljom.
22 Ostala Ozijina dela, od prvog do poslednjeg, zapisao je prorok Isaija, Amocov sin.
23 Ozija se upokojio sa svojim precima, pa su ga sahranili sa njegovim precima na poljani carskog groblja, jer su rekli: „Bio je gubavac.“ Na njegovo mesto se zacario njegov sin Jotam.